Pijnwis

22. maj/svibanj (22. 5.) je 142. dan godine po gregorijanskom kalendaru (143. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 223 dana.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

• 1455. — Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj počeo tridesetgodišnji „Rat dveju ruža“, sukob dinastija Lankaster i Jork.
• 1833. — U Čileu usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.
• 1914. — Velika Britanija od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.
• 1915. — U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, u sudaru dva voza u Škotskoj, poginulo 227 ljudi.
• 1918. — Prvi svetski rat: Nemački avioni bombardovali Pariz.
• 1939. — Hitler i Musolini potpisali „Čelični pakt“ o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.
• 1943. — U Moskvi saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala. Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.
• 1960. — Najsnažniji potres ikada zabilježen (9.5 Richtera) pogodio Čile.
• 1967. — 323 poginulih u požaru u Bruxellesu.
• 1972. —.
  • Predsednik SAD Ričard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevim, kao prvi predsednik SAD koji je posetio Sovjetski Savez.
  • Cejlon postao republika u okviru Britanskog komonvelta, pod nazivom Šri Lanka.
• 1975. — Rodezija isključena sa Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.
• 1985. — U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo 60, povređeno 190 ljudi.
• 1989. — Indija isprobala svoju prvu raketu „zemlja-zemlja“ srednjeg dometa.
• 1992. — Generalna skupština Ujedinjenih nacija u punopravno članstvo primila tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

.

• 1994. — Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu Vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.
• 1997. —.
  • Pola miliona Poljaka pohrlilo da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II, tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.
  • Predsednik Rusije Boris Jeljcin smenio ministra odbrane i nekoliko generala pošto su odbili da smanje budžet i izvrše reorganizaciju vojske.
• 1998. — Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana dvadesetogodišnja borba prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo blizu 95 odsto glasača.
• 1999. — U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo u Makedoniju.
• 2000. — Izraelske sudije oborile zakon koji je branio ženama da se mole ispred arabeski Tora na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.
• 2001. — Skupština Francuske odobrila kontroverzan predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali 20 godina.
• 2002. — Bivši član Kju Klus Klana Bobi Frenk Čeri proglašen krivim za ubistvo četiri mlade crnkinje. Devojčice poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.
• 2003. —.
  • Savet bezbednosti UN ukinuo trinaestogodišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.
  • Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura uspeo da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

• 1813. — Richard Wagner, njemački kompozitor.
• 1859. — Arthur Conan Doyle, britanski autor kriminalističkih romana, najpoznatiji kao “otac“ Sherlocka Holmesa i doktora Watsona. († 1930.).
• 1907. — Laurence Olivier, britanski glumac (u. 1989.).
• 1924. — Charles Aznavour, francuski šansonjer.
• 1937. — Viktor Ponedeljnik, bivši ruski, sovjetski nogometaš i trener.
• 1944. — Momčilo Perišić, general-pukovnik VJ, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.
• 1946. — George Best, sjevernoirski fudbaler (u. 2005).
• 1946. — Hrvoje Horvat, hrvatski rukometaš, rukometni trener i pravnik.
• 1946. — Petar Božović, srpski glumac.
• 1949. — Valentin Inzko, austrijski političar slovenskog podrijetla.
• 1950. — Bernie Taupin, britanski tekstopisac pjesama Eltona Johna.
• 1959. — David Blatt, američki-izraelski košarkaš i trener.
• 1963. — Maja Gojković, srpski političar i gradonačelnik Novog Sada.
• 1970. — Naomi Campbell, britanska manekenka.
• 1978. — Katie Price (Jordan), engleska televizijska voditeljka i model.
• 1981. — Jürgen Melzer, austrijski teniser.
• 1983. — Mickaël Gelabale, francuski košarkaš.
• 1984. — Alex Bogdanovic, srpsko-britanski teniser.
• 1986. — Gordana Bogojević-Kovačević, bivša jugoslovenska i srpska košarkašica (u. 2009).
• 1987. — Novak Đoković, srpski teniser.
• 1990. — Milan Đurić, bosanski nogometaš.
• 1991. — Mario Pahel, hrvatska buduća nada.

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

• 337. — Konstantin I Veliki, rimski car.
• 1015. — Sveti Jovan Vladimir, vladar Duklje. (*995).
• 1466. — Stjepan Vukčić Kosača, veliki vojvoda Hercegovine . (* 1404.).
• 1873. — Alesandro Manconi, italijanski pisac.
• 1885. — Viktor Igo, francuski književnik. (*1802).
• 1918. — Mehmed Teufik ef. Azabagić, poglavar muslimana Bosne i Hercegovine.
• 1939. — Ernst Toller, njemački književnik.
• 1942. — Rade Končar, narodni heroj (*1942).
• 1942. — Stjepan Filipović, narodni heroj
• 1970. — Bojan Stupica, režiser. (*1910).

.

Blagdani/Praznici[uredi - уреди | uredi izvor]

• Srpska pravoslavna crkva slavi:.
  • Svetog proroka Isaiju.
  • Sveti Nikolaj Čudotvorac Mirlikijski.
  • Sveti mučenik Hristifor.
  • Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja; Pećka ikona Presvete Bogorodice
• svetski Dan zaštite biodiverziteta.

.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar